Pretpostavljam da najviše glavobolja zadajemo sami sebi. Hteli to da priznamo ili ne. Čak, prečesto ne olakšavamo sebi, jer eto, prosto dugo nismo imali nikakvu glavobolju. Čisto da proverimo da li je to sa glavoboljom isto kao kada vozmo bicikl, ili se mora sve ponovo učiti. Da li se uzroci za nastanak i za prebolevanje glavobolje menjaju, ili je pedala uvek pedala, a točak točak, i mora biti tu neke noge da gurne, i lanca da sve to okrene. Šta znam. Možda je, ipak, svaki bicikl drugačiji, samo mehanizmi su nalik. Možda može tu i neka veća filozofija da se napravi, šta znam.
Možda glavobolje nastaju jer se previše misli. Ili možda kada se malo misli. Ili kada se ne misli uopšte. Ili tako neka kombinacija kao sa mišićima kada ih ne koristiš, i onda odeš u teretanu, i onda sutradan plačeš u krevetu. Doduše, ako mozak nije mišić on ne može da funkcioniše po istom principu kao srce npr. Ili može jedan princip da bude isti za više stvari, kao kalupi za kolače – možeš da menjaš sastav i da opet sve staviš u istu modlu, kao ljude u društvo. I eto opet neke niske filozofije. i glavobolje od previše za i protiv i nekih nepotrebnih poređenja. Ne mogu se porediti, valjda, babe i žabe. Mada, ako malo bolje razmislimo uvidećemo i da među žabama ima baba i među babama žaba, pa opet možemo neku paralelu. Možda smo i neki novi postmoderni Sokrat, možda bismo i sami sebe mogli citirati iznova i iznova i razvijati svoje citate i onda sve tako dalje.
Možda mozak i jeste mišić, jer kada mnogo učimo on se onda zamori i nastane glavobolja, ali baš kad nastane ta glavobolja, onda baš onda, mora da se uči još jer onda se on razvija. Kao i svaki mišić, dabome. Rekli su mi da je bol dobra, jer onda znači da se nešto razvija. I rađa, i tako svašta nešto. Zavisi od mitologije, društva i nivoa postmodernosti.
Izgleda da predubeđenja izazivaju glavobolje. *
*Ovde bismo naravno morali razviti diskusiju oko toga šta tačno predstavljajuu predubeđenja, kakav je to termin uopšte i kako uopšte može da se dođe do predubeđenja. Isto tako morali bismo izanalizirati proces izazivanja, verovatno psihoanalitički ili nekom već analizom sa skalama i tako to. Uz konstantni osvrt na sintezu svega u smeru analize pojma glavobolja. Za sve ovo se naravno nema vremena, jer od glavobolje baš boli glava, i bolje je da samo uzmete neki lek za to. Neke tablete, ili čajeve. Možda da nakapate malo lavandinog ulja, ako ste više za prirodu.
(Kako sam se uvek plašila wc-šolja i spoznaje, još kao mala odlučila sam da nikako ne treba da se okrećem da vidim šta ima u wc šolji, i da ne čitam nemačke knjige o spoznaji. Ali, onda se pojavio Žižek sa svojom teorijom spoznaje zasnovanom na modelu wc šolje, i sva moja prenemaganja su propala.)
Šalu na stranu, ozbiljan problem javlja se svaki put kada mi neko ( ili nedajbože ja sama sebi( postavi pitanje direktno, kratko i jasno. Očekuje se dogovor sa : da, ne, eventualno prosto proširena rečenica u formi subjekat, objekat predikat. Dobijeni odgovor je esej, usmeni ili pismeni, nebrojenih karaktera, koji, uistinu ne odgovara na pitanje. Ili to čini delimično. Ili je tu samo da izazove glavobolju. Sa druge strane, naravno da očekujem jasan, sažet, konkretan i koherentan odgovor na svako svoje pitanje. i prema rečima svedoka, to činim od najranijeg detinjstva. I boje se da to nikada neće prestati, možda je bolest, možda predispozicija za nešto, a možda su i dupli standardi (kao neki Maybeline za život). Štajaznam, nisam nikada volela ni one testove na zaokruživanje, ni onaj kontrolni iz istorije u srednjoj školi gde profesorka čita pitanje a ti odma na papir moraš zapisati odgovor: reč do dve. Pa, to se sve mora objasniti.
Naravno neke stvari su vrlo jednostavne, i nikada ih nije potrebno objašnjavati. Iako, bih ja lično, od svega ruski roman, pa to ti je. A zaboravljam da bi me, u tom istom ruskom romanu, do sada poslali u Jevropu, da lečim osetljive nerve u nekom sanatorijumu na brdu Švajcarskome . Ili ako baš ne bih bila iz soja aristokratskog – na manastirski kamen da klečim, tamo negde u unutrašnjosti.
Naposletku, izgleda da su starci bili u pravu, i da je od izuzetne važnosti ne izvoleti iskvariti žensko dete literaturom, A, možda ja imam samo neku gnetsku predispoziciju za mlaćenje prazne slame.
Jedva čekam da se svemu ovome uskoro smejem.
Ali, za sada samo glavobolje.
Studije o migreni 